22/10/2026
Road 3p: 3 drugara, 3 auta, 3 države.
Još od kad je Top Gear trojka snimila emisiju u kojoj su otkrili nabolji vozački put u susednoj Rumuniji, popularnost takvih ekskurzija raste iz godine u godinu. Transfagarašan je postao pravo hodočašće za ljubitelje brzine, kako na dva, tako i na četiri tocka. Iako nismo tamo nikad hodočastili, posle toliko pregledanog sadržaja na internetu, mislim da je nemoguće doživeti onaj osećaj ushićenja i fascinacije kakav su prikazali Džeremi, Ričard i Džejms, kada su prvi put vozili tamo. Zato smo odlučili da ne idemo utabanim stazama, nego da pronadjemo nešto novo, a jednako dobro, ako ne možda i bolje.
Od početka smo znali da nasumičnim lutanjem iz ravnice, nećemo tek tako pronaći dobar vozački put, te smo marljivo uradili domaći zadatak i pažljivo isplanirali rutu uz pomoć Roadcurvature i Google Maps, tako da ciljani putevi budu što bliže.
Prvi na redu bio je dobro poznati put Ranga Laslo iznad Pečuja, koji je dobio ime po legendarnom reli vozaču iz ovog grada. Put prolazi kroz šumu i u početku su krivine oštre, sa serpentinama, dok se kasnije prema Pešujskom jezeru put malo ispravlja, tempo postaje brži, ali nažalost i asfalt malo lošiji. Pošto smo išli radnim danom, saobraćaj je bio umeren, ali ga je ipak bilo, no mogu da zamislim da se vikendom veoma lako zagužva. Solidan put, ali ne i odličan.
Sledeći na redu bio je park prirode Papuk, koji je uveo dilemu, da li ići oko njega, preko Zvečeva, ili direktno kroz, preko izletišta Jankovac, iako je taj izbor značio voziti malo i po makadamu. Kao pravi avanturisti i neiskusni turisti, odlučili smo se za drugu opciju. U početku, kako se prilazilo iz Slatine, put je bio sjajan, brz, tečan, sa preglednim krivinama i gotovo potpuno bez saobraćaja, medjutim kako je krenuo uspon, put je postao izuzetno uzak i krivine su bile toliko oštre i spore, da je uživanje postalo nemoguće. Nakon uspona, usledio je spust, ali po neasfaltiranom putu, što nam je dalo malo prostora za zabavu na labavoj podlozi. Koliko god Papuk bio lepo izletište, za vožnju ipak nije.
Delovalo je da nećemo pronaći savršen vozački put, ali ipak nismo odustali. Uputili smo se na poslednji planirani pravac, Pleternica - Djakovo. Početak je bio malo trnovit jer smo naleteli na radove na putu i propratne gužve, medjutim, kada smo se iskopali iz toga i prošli naselja, usledila je prava vozačka nirvana! Put je bio širok, asfalt savršen, saobraćaja ni malo, a krivine kakve se samo poželeti mogu! U delovima izuzetno brze, tečne i pregledne, a opet u drugim delovima dovoljno oštre, da su se i kočnice pušile. A najbolje od svega je što je deonica izuzetno dugačka, te smo na kraju sva trojica bili iscrpljeni, ali pre svega, potpuno oduševljeni svojim otkrićem - treća sreća!
