Srbija od srca • Serbia from the heart

Home
Serbia
Belgrade
Srbija od srca • Serbia from the heart

Otkrivanje • Putovanje • Inspiracija Pozdrav od srca,
Ivan Strahinić, autor projekta

"Srbija od srca" je priča o Srbiji kakvu možda ne poznajemo. “Glavni glumci” ovog projekta su prirodne lepote ove zemlje, planine i vrhovi, reke, jezera, šume i pećine, pejzaži od kojih zastaje dah, ali i naši ljudi i njihove “obične” i tople ljudske priče. Nadamo se da kroz ovaj projekat možemo da Vas pokrenemo ili podstaknemo želju za putovanjem – otkrivanjem lepota koje Srbija skriva i želi da podeli baš sa Vama...

Istražite lepšu stranu Srbije!

23/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Srbija

Dragi moji, putovanje "365 dana kroz Sbiju" je danas naparavilo pun krug. U fotografije koje ste na ovom nalogu pratili prethodnih godinu dana utkane su na hiljade kilometara, koraka, dana, momenata...

Stvorila se tu neka tajna veza između jedne zemlje i jednog fotografa. Ovo je Srbija fotografisana i doživljena mojim objektivima, očima i energijom.
I nastaviće se... Sa ogromnom željom da svi zajedno vodimo računa i sačuvamo ovo naše parče sveta.

Zahvaljujem se mojoj dragoj Snežani Moldovan na upornosti, znanju i šarmantnoj tvrdoglavosti. Iz dana u dan je svojim rečima davala fotografijama neku novu svetlost.

Vidimo se uskoro opet. Na lepšoj strani Srbije.

Hvala vam na podršci!
Od srca!
..

22/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Južna Srbija

Nišavski, Toplički, Jablanički, Pirotski i Pčinjski okrug oduvek su privlačili turiste zbog prelepe prirode i legendi koje prate većinu lokaliteta u južnom delu Srbije. Dok je ruka prirode stvarala fenomen Đavolja varoš koju čine 202 zemljane figure, a od kojih neke dostižu visinu od čak 15 metara, dotle je mašta naroda isplela priču o bratu, sestri i svatovima koje je vila pretvorila u kipove kako ne bi došlo do rodoskrnavljenja. Ovaj jedinstveni spomenik prirode na Radan planini kod Kuršumlije bio je kandidat za svetsko čudo prirode i svrstan je u Sedam srpskih čuda.

Najviše veštačko jezero u Srbiji, Vlasinsko jezero, čuveno je po plutajućim ostrvima i legendi o vodenom čudovištu, crnom biku koji je, kako se veruje, izranjao iz dubina i time najavljivao promene koje će zadesiti srpski narod. Promene su, razume se, uvek bile pozitivne, pa se tako i danas posetioci Vlasinskog jezera nadaju da će kad-tad ugledati vodenog bika koji će biti glasnik dobrih vesti za njih same. Vlasinsko jezero okruženo je Vardenikom i Čemernikom, planinama koje mame da ih upoznate od podnožja do vrha. I ne zna se jesu li one lepše od Besne kobile, Suve planine, Kukavice, Dukata… Ili će vam dah pre oduzeti kanjon reke Vučjanke, Vranjske reke ili Jerme koja je isklesala najuži kanjon na Starom kontinentu.

Ipak, jedno je sigurno: kad dođete u južni deo Srbije, bićete očarani remek-delima na kojima priroda ovde nimalo nije štedela.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

21/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Zapadna Srbija

Bilo da ste zaljubljenik u duge šetnje, planinarenje, pecanje, plivanje u reci ili jezeru, uživanje u pogledu na vodopade, vožnju bicikla kroz guste četinarske šume, skijanje ili posete pećinama, zapadni deo Srbije biće pravi izbor. Iako među turistima nisu popularne poput Zlatibora i Tare, planine poput Povlena, Zlatara, Jagodnje, Boranje, Gučeva i Jadovnika jednako su atraktivne za upoznavanje, posebno ukoliko vas više privlači netaknuta priroda od komercijalnih turističkih sadržaja.

Mnogi će se složiti da je Nacionalni park Tara ujedno i najlepši deo Zapadne Srbije. Pošumljeno je čak 80 odsto od 25.000 hektara na kojima raste 1.155 biljnih vrsta i obitava 140 vrsta ptica. Čak 290 kilometara planinarskih staza i nekoliko vidikovaca obećava da će boravak na Tari biti nezaboravan ukoliko volite da pešačite i posmatrate okolinu sa planinskih uzvišenja. Zlatibor se, pak, može pohvaiti velikim brojem skijaških staza, najdužom panoramskom gondolom na svetu, Stopića pećinom, vodopadom Gostilje i starim selom Sirogojnom u kom postoji 40 kuća prikupljenih sa svih krajeva “zlatne planine” i Muzej pletilja. Poseta Zlatiboru prirodno se nastavlja ka Uvcu, čiji su uklješteni meandri, ovekovečeni na brojnim fotografijama i video-snimcima, oduševili svet.

Slapovi Sopotnice i planina Jadovnik na obodu Pešterske visoravni poslednjih godina privlače sve veći broj turista, dok kraljica banjskog turizma u Podrinju - Banja Koviljača odavno ima status mesta koje “leči i dušu i telo”.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

20/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Centralna Srbija

Moćne reke i jezera, ostrvske planine i prostrane plodne doline, gradovi i živopisna sela...
Geografija centralnog dela Srbije za mnoge je najlepši deo naše zemlje.
Od Bukulje i Oplenca, preko vinogorja u Topoli, do Guče koja je širom sveta poznata kao „kolevka trube“ i Ovčarsko-kablarske klisure koja pleni lepotom, do Rudnika, Goča, Jelice i Kopaonika – u ovom delu Srbije svako će pronaći svoj komadić raja.

Turizam ovde nije povezan sa godišnjim dobima; gosti su uvek dobrodošli i svih 365 dana mogu da odaberu aktivnosti u prirodi u kojima će uživati.
Kad stranci obiđu Šumadiju i Pomoravlje, očarani onim što vide govore da su u galeriji na otvorenom. A pored prelepe prirode, kulturnih i istorijskih znamenitosti i ljubaznih domaćina, još jedan adut srca Srbije je i raskošna gastronomska ponuda u kojoj se uživa svim čulima.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

19/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Istočna Srbija

U istočnom delu Srbije, blizu granice sa Rumunijom, na gotovo 64.000 hektara, prostire se najveći nacionalni park u našoj zemlji - Đerdap. Za mnoge, upravo je Nacionalni park Đerdap nešto najlepše što se u ovom delu naše zemlje može videti. Đerdapska klisura koja je najduža i najveća klisura probojnica u Evropi, više od 1.100 biljnih vrsta i podvrsta koje rastu u Nacionalnom parku Đerdap, naselje Lepenski Vir, Veliki i Mali Kazan, Trajanova tabla, Golubački grad, Ramska tvrđava, Srebrno jezero…

Istočni deo Srbije krcat je lokalitetima koje svakako vredi posetiti, a baš kao i kad je reč o drugim delovima naše zemlje, i oko ovog se često “lome koplja” koji je najlepši. Planinari će sigurno izdvojiti Staru planinu, mističnu planinu Rtanj, Borski Stol, Miroč, Beljanicu i Kučajske planine kao posebno izazovne za uživanje u netaknutoj prirodi. Zaljubljenici u vrela i banje odabraće Lisine, Blederije i Ždrelo, a oni koji obožavaju pećine izdvojiće Ravništarku, Ceremošnju, kao i Lazarevu, Rajkovu i Resavsku pećinu zbog nestvarno lepih figura koje svedoče o snazi i moći prirode.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

18/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Vojvodina

Nacionalni parkovi, reke, jezera, izletišta, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika, banje, salaši, etno-kuće, tvrđave, manastiri…
Vojvodina predstavlja riznicu različitih kultura i uticaja naroda koji su naseljavali Srem, Banat i Bačku - od Ilira, Tračana, Kelta, Rimljana, Sarmata, preko Gota, Huna i Starih Slovena, do Avara, Srba, Franca, Bugara, Mađara, Osmanskih Turaka, Nemaca…
Svaki narod koji je živeo na prostorima najveće žitnice Evrope utkao je svoj DNK u gradove i naselja nastala tamo gde je nekad bilo Panonsko more.

Zato je danas turistička ponuda Vojvodine bogata i raskošna gotovo kao njena viševekovna istorija.
Nekima je prva asocijacija na Vojvodinu festival Exit, a nekima gastronomski ili muzički festivali, tvrđava Petrovaradin, Palićko jezero, Fruška gora, Deliblatska peščara, Vršačke planine… Drugi će, pak, najpre pomisliti na najlepšu ulicu na svetu koja je, verovali ili ne, u Kikindi, na šarm kojim odiše Sombor, košavu koja duva u Vršcu, beskrajna polja suncokreta u Idvoru, knedle sa šljivama, štrudle sa makom i nezaobilazne kibic fenstere koji i danas krase starinske zgrade širom Vojvodine.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

16/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Stublo • Zlatibor

Između Tornika i veličanstvenog kanjona reke Uvac, nedaleko od turističkog epicentra “zlatne planine” u Srbiji, nalazi se selo Stublo, omiljena destinacija planinara i poklonika verskog turizma. Ali, dok je u srcu Zlatibora sve podređeno gostima, dotle selo Stublo odoleva potrebama savremenog turizma i brižljivo gaji autentični izgled s početka prošlog veka.

Svakome ko kroči u ovaj predeo jugozapadne Srbije dobrodošlicu će najpre poželeti priroda - čist vazduh, mirisni četinari i padine obrasle travom mekom poput tepiha. Naziv sela potiče od brojnih izvora koji se u ovom kraju zovu stublinama i koji su služili kao izvori pijaće vode za meštane spremne da jednako uživaju u leti pitomoj, a zimi surovoj planinskoj klimi. Pored planinara koji Stubline vole koliko i ostala zlatiborska sela - Mačkat, Jablanicu, Rožanstvo, Gostilje, Rudine i druga - u Stublo dolaze i vernici koji žele da posete dve svetinje na teritoriji sela - manastire Uvac i Dubravu.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

15/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Manastir Pustinja • Karoševina • Prijepolje

U jugozapadnom delu Srbije, u klisuri Pustinjske reke, nekad poznate i pod nazivom Svetačica, kod sela Karoševina nalazi se manastir Pustinja. Svetinja identičnog naziva postoji i blizu Valjeva i daleko je poznatija od prijepoljske, ali vernici dobro znaju da je prijepoljska bogomolja starija od valjevske. Naime, dok je Pustinja kod Valjeva nedavno obeležila 400 godina postojanja, istoimeni manastir kod Prijepolja stariji je nekoliko vekova.

Iako se prvi put pominje tek u turskom popisu 1572. godine kao manastir Svetog Simjona, veruje se da je ova svetinja zapravo zadužbina kralja Dragutina Nemanjića i da je nastala u 13. veku. Zub vremena je, naravno, činio svoje, pa je tako prijepoljska Pustinja, posvećena Svetom Petru i Svetom Pavlu, obnavljana više p**a. Prilikom poslednje obnove u zid svetinje uzidana je i posebna povelja, pohranjena u staklenoj flaši sa uljem, a onda i u bakarnoj posudi. Na listu hartije ispisana su imena svih neimara, kao i imena sveštenika i vladika iz doba obnove, da svedoče o vremenu kad je ovoj svetinji udahnut novi život.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

14/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Park prirode Kučaj – Beljanica

Pećine, klisure, kanjoni, očuvane hrastove i bukove šume, kao i najpoznatija prašuma u Srbiji – Vinatovača, nalaze se u istočnom delu naše zemlje, u „Parku prirode Kučaj – Beljanica“. Iako spadaju u najveći rezervoar pitke vode u Srbiji, ovi predeli netaknute prirode do sada nisu imali status nacionalnog parka, ali je postupak zaštite pokrenut početkom ove godine.

Planinski masivi Kučaja i Beljanice su ujedno i najnenaseljeniji deo Srbije čije prirodne lepote oduzimaju dah. Vodopadi, vrtače, uvale, ponornice i kraška vrela, usečeni u krečnjačke litice i obrasli bujnim zelenilom, pravi su izazov za planinare i istraživače koji znaju da uživaju u netaknutoj prirodi. Karpatsko-balkanski masiv, kom pripadaju Kučaj i Beljanica, bogat je i pećinama i kamenim mostovima, a bogatstvo pejzaža najbolje se vidi sa vrhova Velika tresta, Oštri kamen, Kiseli vrh, Omaniš, Kupalčina... Vrh Straža povezuje Kučaj i Beljanicu i smatra se najlepšim vidikovcem na istoku Srbije.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

13/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Milošev Do • Jadovnik

U dolini reke Mileševke, između Jadovnika i Zlatara nalazi se Milošev Do, selo koje čine tri zaseoka - Svičevići, Prisoje i Gvozd. Udaljen petnaestak kilometara od Prijepolja i pet više od Sjenice, rasut na planinskim obroncima, Milošev Do opstaje izolovan od civilizacije, što u današnje vreme za njegove stanovnike može da bude i velika prednost, ali i težak krst - sve zavisi iz kog ugla posmatrate život i kakva očekivanja imate od crtice uklesane između godina na spomeniku.

Za nekoliko desetina meštana koji su odabrali Milošev Do kao svoju adresu do koje poštari retko stižu ta crtica ispunjena je apsolutnim suživotom sa prirodom. Nekad je taj život harmoničan, nekad i te kako izazovan, ali uvek obojen opojnim mirisom slobode i cvrkutom ptica, u pejzažima čiju raznolikost diktira smena godišnjih doba. U velikim gradovima ovakva lepota prisutna je tek u minijaturnim fragmentima koji nas, kad ih zapazimo, nateraju da osvestimo koliko nam zapravo nedostaju. Tad osetimo potrebu da pobegnemo daleko od svega i svih, da udahnemo slobodu i lepotu koju nam priroda nesebično pruža, a koje smo se dobrovoljno odrekli. Da nahranimo i oči i dušu. Stanovnici Miloševog Dola o tome ne moraju da brinu, oni su uvek na izvorištu onog najlepšeg što život može da pruži.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

12/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Stara planina

U istočnom delu Srbije, na području četiri opštine - Zaječar, Pirot, Knjaževac i Dimitrovgrad nalazi se jedan od dva najmlađa nacionalna parka u postupku zaštite - Nacionalni park Stara planina. Deo naše zemlje koji je dugo bio turistički skrajnut bio je poznat tek po najvišem vrhu - Midžoru i prelepim skijaškim stazama, a sada će konačno dobiti status koji zaslužuje i stati rame uz rame sa Tarom, Fruškom gorom, Kopaonikom, Šar planinom i moćnim Đerdapom. Klisure Rosomačke reke i Vladikine ploče, meandri Temštice, dolina potoka Bigar, obilje vodopada kakvih nema nigde više u Srbiji nisu ništa manje atraktivni od glomaznih planinskih masiva koji se poput biserne ogrlice nižu jedan uz drugi, stvarajući ambijent za divljenje.

Pobrinula se vešta ruka prirode da “pomiri” divljinu i pitomost, da prekrije grandiozne planinske masive travom mekom poput pliša i ogrne ih pojasevima hrasta, bukve, grabića i jorgovana, da raspe kleku, rusu, lincuru i divlju anđeliku tako precizno da cela planina miriše i da je dodatno okiti šumskim borovnicama, brusnicama i malinama. Zaljubljenici u Srbiju još nisu uspeli da izglasaju gde je najlepši zalazak sunca - na Srebrnom jezeru ili na Ramskoj tvrđavi, ali su saglasni u jednom - nigde sunce nije toliko raskošno kad se rađa kao na Staroj planini i nigde nebo ne zna da bude tako vedro kao iznad proplanaka na kojima slobodno pasu pitoma stada i galopiraju divlji konji. Ovde nedostaje samo čovek, onaj koji od srca zna da ćutke i sa zahvalnošću upija lepotu koju je Bog prosuo kad je oslikavao Staru planinu.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

11/11/2022

| 365 dana kroz Srbiju
| Mitrovac na Tari

Tridesetak kilometara od Bajine Bašte, kod naselja Perućac nalazi se Mitrovac na Tari, zaseok koji je dobio naziv po istoimenoj visoravni. Poznat je po velikom broju sunčanih sati i specifičnoj “ruži vetrova” koja obezbeđuje da u ovom delu srpske planinske lepotice vazduh uvek bude poput “praznika za pluća”. Naselje je prozvano najvećim dečjim gradom na Balkanu, pošto je 1959. godine grupa prirodnjaka iz Akademije nauka posle opsežnih istraživanja procenila da je upravo ovaj deo Srbije idealan za izgradnju odmarališta za najmlađe.

Priroda se pobrinula da na jednom mestu pruži sve - i stoletne borove šume, i obilje biljnog sveta, i spektakularan pogled na kanjon Drine koju nikad niko neće ispraviti, zbog čega je, između ostalog, toliko i lepa… Istina, malo se tu poigrala i ljudska ruka; niklo je jezero Zaovine, napravljen je vidikovac na Banjskoj steni desetak kilometara dalje, napravljena je i skijaška staza Nagramak…

Ali ono najlepše je, na sreću, ostalo netaknuto, da dominira pejzažem i natera nas da se, ma koliko godina imali, čim kročimo na Mitrovac iznova osetimo kao deca.
Deca Prirode.

Fotografije:
Tekstovi: Snežana Moldovan

Address

Belgrade
11000

Website

http://www.srbijaodsrca.rs/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Srbija od srca • Serbia from the heart posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Srbija od srca • Serbia from the heart:

Name:

Email:

Message:

Shortcuts

Want your business to be the top-listed Photography Service in Belgrade?