22/03/2024
Vučić i njegovi razbojnici nisu samo pljačkaši javne imovine, već zatirači kulture i istorije
Ovu vlast moramo posmatrati kao srendnjovekovne varvare koji su zaposeli naš grad, pale ga, pljačkaju i ruše, ali ne samo da bi se obogatili. Već mu zatiru mesta sećanja, zatiru kulturu i identitet. I to ne slučajno.
Da napomenem samo neke zločine: Kalemegdan – bivši gradski arhitekta „sredio“ da čitav blok nikne na parceli rimskog utvrđenja, Železnička stanica iz 19 veka sačekala da bude smetlište istorije kao osvetljeni kontejner građevisnkog otpada, Kosančićev venac – onaj topli pejzaž načičkanih zgrada, zauvek ucrtan u kolektivnom sećanju, više ne mami osmeh jer postaje mesto kič-gradnje staklenih zgrada i penthausa, zgrada Ikarusa u Zemunu – biser međuratnog modernizma precrtan pa uništen, i to rukom bivšeg dekana arhitektonskog fakulteta, Vladana Đokića, nakon toga unapređenog u rektora BU.
Saučesništvo struke u zločinu, što bi rekao Dragoljub Bakić.
Jedan par rukava je otimačina javnog dobra i državnih parcela, to je kriminal za koji će odgovarati pred sudovima. Međutim sasvim drugi je onaj nepovratni zločin nad našom kulturom i istorijom. To je konačan čin.
Kad se jednom sruši, na primer Nemački paviljon, deo logora Sajmište – posle nema nazad. Mi ćemo voziti automobile po tom kružnom toku napravljenom baš preko grobova i mesta stradanja naroda. I vozićemo se tako, večno u krug, u vrtlogu istorijskih poraza i pogrešnih skretanja, ali sa osmehom jer nas dupla traka vodi u novi tržni centar.
Društvo bez kulture sećanja i razorenog identiteta, biće spremno da ponizno kliče svakom sledećem belosvetskom prevarantu, bilo da on dolazi iz Amerke, Emirata, Kine ili Rusije.
Zato je bitka za Beograd ključna bitka za opstanak ovog društva.
A to je bitka i za Generalštab, i za Sajam, i za Stari savski most i Cvjeta Zuzorić i elektrana Snaga Svetlost i sva druga mesta koja su pod napadom varvara.
Dobrovićev Generalštab je zaštićeno kulturno dobro jer predstavlja izuzetno delo srpske i jugoslovenske modernističke arhitekture i kompletno umetničko delo. Ove dve zgrade, jedna nasuprot drugoj, sa svojim kaskadama, simbolišu kanjon Sutjeske gde se odigrala čuvena bitka za oslobođenje naše zemlje od nacističkog okupatora.
Ciljano je napravljena upravo da bi postala monumentalni toponim sećanja na našu veličanstvenu istoriju i žrtvu i borbi protiv fašizma. Nakon toga je i preživela eksplozivne udarce tomahavka prilikom NATO agresije.
I baš zbog toga, što i sama zgrada priča našu istoriju, ona ne sme biti srušena niti postati parcela za potkusurivanje između domaćih i međunarodnih profitera.
Naprotiv, ova jedinstvena građevina se može i mora restaurirati. Novca ima, eno 15 miliona koji su opredeljeni za rušenje Starog savskog mosta. Na arhitektonskom fakultetu su već imali konkurs mogućih rešenja, nek pogledaju šta kažu studenti.
Ako je obnovljen Avalski toranj, ako je privatnik obnovio BIGZ, Beograđanku, Sava Centar i tu našao interes – tako se može rekonstruisati i zgrada Generalštaba jer to ne samo da je isplativo već može biti i lekovito za naše razoreno društvo.
Novi magazin
